TAEKWON-DO

Taekwondo је борилачка вештина настала комбиновањем различитих борилачких стилова који су током протеклих 2000 година постојали у Кореји, као и у неким земљама које је окружују (Кина, Јапан, итд).

Историја борилачких вештина у Кореји је веома дуга. Најстарији докази, кипови и слике, који приказују ратнике у борбрним ставовима, пронађени у гробницама династије Мјонг Чонг (Muyong Chong), која је живела око 3. века пре нове ере. У то доба, Кореја је била подељена на три краљевства, и свако од њих је имало јаку војску, кеоја је изучавала вештину борбе без оружја која се звала Субак. Касније, Субак се развио у вештину по имену Текјон „Taekyon“ која се често користила на војним демострацијама и на турнирима, где су се ратници међусобно надметали. То посебно долази до изражаја за време династије Корио (Koryo, 918. – 1392.) која уједињује три краљевства и када се такмичења у Текјону „Таекyон-у“ користе у сврху проналажења талентованих војника, па чак и именовању војника у официре. Кроз векове Текјон развија много специфичних ножних техника.

Најстарији подаци о Taekwondo-у датирају око 50. године пре нове ере. У то време, Кореја је била подељена на три краљевства. Силла, која је основано у Кyонгју равници 57. године пре нове ере, Когурyо, које се налазило у долини реке Yалу, основано 37. године пре нове ере, и Паекцхе, које се налазило у југозападном делу корејског полуострва, основано 18. године пре нове ере.

Тае кyон се сматра најранијом формом Taekwondo-а. Слике које су пронађене на таваницама Муyонг Цхонга, краљевске гробнице Когурyо династије, приказују ненаоружане људе који користе технике веома сличне онима које се данас користе у Taekwondo-у.

Иако се Тае кyон по први пут појавио у Когурyо краљевини, Hwarang до ратници Силла краљевине су ти који су заслужни за развој и ширење Тае кyон-а широм Кореје.

Силла је била најмања од три краљевине и веома цесто је била под нападима јапанских пирата. Добила је помоћ од краља Гwанггаето-а. Његови војници из Когурyо краљевине помогли су у одбијању нападача.

У то време, неколико одабраних ратника из Силла краљевине били су обучавани Тае кyону од стране мајстора из Когурyоа. Војници који су тренирали Тае кyон касније су постали познати као Hwarang. Hwarang су основали војну академију у Силла краљевини и назвали је Hwarang до, што у буквалном преводу знаци „пут цвета мушкости“.

У Hwarang до академији изучавани су Тае кyон, историја, конфучијанска филозофија, етика, будистички морал, музика, уметност, војна тактика, и још многе ствари. Водећи принципи Hwarang ратника били су оданост, достојност поверења, храброст и правда.

Hwarang до образовање било је базирано на пет принципа људског понашања написаних од стране једног будистичког мудраца, затим на образовању, Тае кyону и друштвеним наукама. Тае кyон био је проширен широм Кореје захваљујући члановима Hwarang доа који су путовали земљом да би стекли нова знања о људима и регионима.

За време Силла династије (668 - 935), Тае кyон углавном је био спортска и рекреативна активност. Име Тае кyон промењено је у Субак. Смисао вештине поново је промењен током Корyо династије (935 - 1392). Када је краљ Уијонг био на трону (1147 - 1170), поново је променио Субак и вратио му облик борилачке вештине.

Прва шире дистрибуирана књига о Тае кyон (Субак)-у, настала је за време Yи династије (1397 - 1907). То је био први пут да је учење Субака било намењено широј јавности. До тада, вештина је била ограничена само на војску.

Током друге половине владавине Yи династије, услед коришћења дипломатије уместо ратовања при решавању политицких сукоба, Субак је скоро у потпуности нестао. Смисао вештине поново је промењен у рекреативни. Недостатак интересовања довео је до цепања Субака и одвојеног увежбавања широм земље.

Године1909. Јапанци су окупирали Кореју. Окупација је трајала цитавих 36 година. Да би контролисали корејски патриотизам, Јапанци забрањују вежбање свих борилацких вештина, коришћење корејског језика, па чак спаљују и све књиге написане у Кореји.

Управо ова забрана била је заслужна за обнављање интересовања за Субак. Многи Корејанци организовали су се у тајне групе и вежбали борилачке вештине у забаченим будистичким храмовима. Многи људи напуштали су Кореју да би учили борбене вештине у другим земљама као што су Кина и Јапан.

За време јапанске окупације Кореје, све борилачке вештине су строго забрањене и Текјон практично изумире. Многи из Кореје одлазе у Јапан на студије и тамо се срећу са каратеом.

Џудо, Карате, и Кунг фу стигли су у Кореју 1943. године и борилачке вештине поново почињу да стичу популарност. Последњих неколико година пре ослобођења, постојало је много различитих варијанти Субак (Tae kyon) - а, услед различитих утицаја.

Кореја је ослобођена 1945. По завршетку Другог Светског Рата и јапанске окупације повратници отварају школе борилачких вештина, које су биле углавном варијације каратеа. Кроз утицај Текјона вештина поприма многе специфичне ножне технике, али се подучава под различитим именима, формама, звањима, која тада нису била уједињена.

Прва Taekwondo школа (Kwan) основана је у Yong Chunu, у Сеулу, у Кореји, 1945. године. Многе школе такође су отворене од 1945. до 1960. Свака од њих тврдила је да подучава традиционалну корејску борилацку вештину, али су све наглашавале различите аспекте Tae kyon (Субак) - а. То је проузроковало појаву различитих имена вештине у свакој школи. Нека од њих била су: Soo bahk do, Kwon bop, Kong soo do, Tae soo do, Kang soo do, итд. Међу власницима школа се убрзо јавља жеља за уједињењем њихових стилова у једну корејску борилачку вештину.

Корејске оружане снаге формиране су 1945. године. 1946, потпоручник Choi Hong Hi почео је да подучава Tae kyon своје војнике у корејској војној бази Kwang Ju.

Највећа прекретница за корејске борилацке вештине догодила се 1952. године. За време врхунца корејског рата, председник Syngman Rhee посматрао је 30-минутну презентацију корејских борилацких вештина. Посебно је био импресиониран када је Tae Hi Nam поломио 13 црепова једним јединим ударцем. После демонстрације Rhee је разговарао са Choi Hong Hijem и наредио да сви корејски војници буду обучавани борилачким вештинама. То је проузроковало огроман пораст у броју Тае кyон школа и уценика.

Корејски рат трајао је до 1953. године. 1954, генерал Choi Hong Hi организовао је 29. пешадијску јединицу на острву Цхе Ју, које је представљало центар за обуку војске Tae kyonu.

11. априла 1955. године, на скупу директора школа борилацких вештина, историчара и промотера Тае кyона, одлучено је да се сви различити стилови споје у један ради постизања заједничких циљева. Нова вештина се на почетку звала Тесудо „TaeSooDo“, али убрзо мења име у Taekwondo „TaeKwonDo“ и почиње процес уједињења, 1961.

Ново име за вештину, Тае соо до, прихваћено је од стране свих мајстора. Две године касније, име је поново промењено, овога пута у Taekwondo. Назив је предложио генерал Цхои Хонг Хи који се и сматра оцем савременог Taekwondo - а. То име је предложио због сличности са Тае кyоном и продужавања континуитета и традиције. Такође, оно је описивало коришћење и ручних и ножних техника. је основана Корејска Taekwondo Унија као прва удружена организација која 1965. мења име у Корејска Taekwondo Асоцијација, назив који и данас носи.

Неслагање између различитих школа које се нису ујединиле настављено је до 14. септембра 1961. године када је званичним декретом нових војних власти наређено уједињење у једну организацију под називом Корејска Taekwondo Асоцијација (КТА), са генералом Choi Hong Hijem на свом челу.

 КТА je поново 1962. тестирала све носиоце црног појаса да би се утврдили одређени стандарди. Taekwondo је постао један од званичних догађаја на годишњем националном спортском скупу у Кореји. КТА је послала инструкторе и тимове за демонстрацију широм света, а у Кореји, Taekwondo се брзо проширио на средње школе и факултете.

Прва генерација мајстора таекwондо-а пробала је да уједини таекwондо у једну стандардизовану борилачку вештину, али им то није у потпуности успело. Главни раздор у таекwондо-у је подела на куки-таекwондо „кукки-таекwондо“ (признат кроз WTF) и ITF Taekwondo.

Осим у формама и правилима спортске борбе, два стила таекwондо-а се разликују и по називу, те основним техникама. Куки-таекwондо се тренира у Јужној Кореји, док је у Северној Кореји присутан само ITF Taekwondo.

ITF је старија организација коју је основао генерал Чои Хонг Хи (Choi Hong Hi) 1966. године, након што је одлучио одвојити се од процеса уједињења теквондоа и напустио Корејску Taekwondo Асоцијацију како би основао свој стил. 

У марту 1966. године, генерал Чои (Цхои) основао је Интернационалну Taekwondo Федерацију (ITF) чији је постао председник. Чои (Цхои) се касније повукао са места председника Корејске Taekwondo Асоцијације и преместио седиште ITF - а у Монтреал, у Канаду. Акценат у вештини ставља на вежбање самоодбране а не спортске борбе. 1974. године, Чои (Цхои) је објавио да је 600 квалификованих ITF инструктора послато широм света. ITF сам издаје потврде о звањима и организује међународне турнире. После смрти генерала Чоиа, ITF се дели на три организације: Севернокорејски ITF који води његов син, Бечки ITF и Монтреалски ITF.

Последња жеља генерала Чоиа, коначно уједињење таекwондо-а, могла би се остварити када Севернокорејски ITF и WTF ускладе ставове о уједињењу и изједначавању техничких разлика.

Од настанка савременог Taekwondoа 11. априла 1955. године, његов развој био је веома брз. Данас више од 30 милиона људи тренира Taekwondo у преко 156 земаља широм света.